Neškove fotografije

Živi i radi u Minhenu. Zaposlen je na medicinskoj univerzitetskoj klinici LMU u Minhenu. Kao veliki patriota tokom svog rada nesebicno je pomagao svom narodu i otadzbini, o cemu svedoce brojna priznanja i nagrade.

Kada je to bilo najteže 1992. godine i prvim neredima u Hrvatskoj, rizikujuci svoj život, ugled, materijalno stanje i stecenu reputaciju u društvu, krijuci svoj pravi identitet, Neško poseže za humanitarnim radom i to u sopstvenoj režiji.

Sada kada su teška i surova vremena za nama, ovaj narod mora da zna ko mu je pomagao dok je bio u izolaciji odsecen od svih.

Dugo godina, Neško je živeci sa porodicom u strahu od politickih emigranata, koristeci ime Miša Markovic (bivsi telohranitelj Alen Delona), uvek se rado odazivao ljudima koji su tražili njegovu pomoc u prikupljanju materijalnih i tehnickih dobara, i davao bez ikakvih uslova ili licnog imenovanja.

Devedesetih godina pocinje da shvata zloupotrebu humanitarne pomoci ljudi i organizacija van Srbije, pa izlazi iz anonimnosti i javno nastavlja baviti svojim humanitarnim radom pod punim imenom i prezimenom, i to punih 14 godina, zakljucno sa 2005. godinom.

Humanitarni put Neška Bakšunovica, proteže se od Doboja do Subotice, i to redom Krajina, Knin, Baranja, Crkva u Münchenu, Kraljevo...

Osniva INTELEKTUALNO AKADEMSKI FOND SOLIDARNOSTI FOND ZA POMOC DECI SRBIJE , kao svoje licno udruženje.

U to vreme živelo je oko 16 hiljada Srba i Crnogoraca u Münchenu i izuzetno tesko je bilo zadovoljiti sve zelje i kriterijume. Neško tada nastupa sam, bez icije pomoci, nikada organizujuci bilo kakvu humanitarnu akciju sa drugim ljudima, vec uvek licno sam i sa svojim sredstvima sa kojima je raspolagao.

Danas živi sa suprugom Božanom, ima dvoje dece Helenu i Filipa, ponosan i zahvlan svima njima a posebno svojim roditeljima.